VAZMENA NEDILJA

Grančice moja, tamo priko mora,
di zlatno sunce sije,
di sve se nebo smije,
di svu nan zemlju brani naša sedlasta gora,
da ti je srićan Vazan, bila dupla rumanija,
roža najlipća od svih, brkasta mala Marija.

Ti ćeš danas pojti u crikvu, s facoli hlibi i mesa,
za janca, turte i jaja, plovan će moliti stare hrvatske beside,
tajne i mile beside, ke tamo još više vride,
i vi ćete znati da ih je čuja veliki Bog iz nebesa.

U podne će biti na stolu jaja, hlibi i janče pečenje,
vi ćete slaviti svetac kad Bog je uskrsa,
vino će teći crleno vašeg najboljeg trsa,
i sve će imati za vas veliko sveto znamenje.

Ma kad se skupite tako na dan najlipći u litu,
u svakoj hiži za stolon prazne kantride će stati,
prazna mista će biti domaćih sini, šcer, sestar i brati
ki su nikamo sami u maglu morali pojti po svitu.

Kad tamo po rasutih seli na Vazan miljare oči suza zamuti,
uprite svi hi u nebo, vaše oči su čiste i virne.
I molite čvrsto za pravdu i ljude dobre i mirne.
Bog će vas čuti ...

Mate Balota