KAKO NAS VIDE SRBI?

"Da Sanaderu nije bilo još letos diskretno saopšteno iz zemalja germanskih i bogatih da se smesta povuče, sakrije u mišju rupu, pokrije ušesima i bude tiši od trave, da li bi se sada raspredale ove zlokobne priče o Hajderu, „Hypo“ banci, provizijama i novcima? Teško. Uostalom, zli i - prema tome dobro obavešteni - zagrebački jezici kažu da je „dotur Pantagana“ otpisan i pušten niz vodu upravo po tim istim silama sa severozapada Evrope. A sa njime idu i prateće pertinencije od ministara, biznismena, međunarodnih umetnika i ostalih neopreznih igrača sa krivom procenom na koga se trebalo kladiti.

Reč je, dakle, o politici, sestre i braćo u Hristu. Sanader i Bandić i svi mogući nebrojeni kockari i gubitnici iz svih naših zemalja mogli su do kraja života da krckaju svoj plen na miru i bez straha od raznih policijota i tužilaca, kao što to toliko njih, njima sličnih, ali uspešnih, zadovoljno rade. Izgovor „Ko je tada mogao znati da će sve to na ovo izaći?“ bezvredan je; trebalo je znati, građani, što reče onaj sovjetski milioner Korejko, Aleksandar Ivanovič, još 1927. (vidi „Zlatno tele“ Iljfa i Petrova). Jesi li ušao u stranku? Jesi. Je li ti stranka velikodušno omogućila da se obogatiš? Jeste. A sada umeš da pljuneš u čanak s čvarcima, da ujedeš ruku koja te hrani, a? To može, građanine, ali samo ako postaneš veliki vođa, lider stranke i uopšte nesporni otac otadžbine; i ako ti ne dohaka neki Hag - što se događalo. U pamet se, dakle i u računicu: politika je egzaktna nauka, pa svaki ceh dođe na naplatu; važno je da ima ko da plati umesto tebe, a taj ko plaća je poreski obveznik, naravno - ako si pametno odigrao. Ako ne, platićeš sam."(Danas)